Unreal Tournament

Unreal Tournament III PDF Print E-mail
Unreal Tournament III


Unreal Tournament je zasigurno jedan od onih naslova koji su sveprisutni. Osim ako ste u poslednjih par godina sedeli u podrumu i gledali španske serije, najverovatnije ste upoznati sa serijalom Unreal Tournament i njegovom dominacijom u žanru FPS igara. Već od prvog dela je bilo očigledno da su se momci iz Epic Gamesa svojski potrudili da nam ponude sjajnu pucačinu, mahom za multiplayer, ali i za one bez Interneta i/ili kućne mreže. Kroz nastavke su ovaj postulat samo dodatno utvrđivali, pa je svaka sledeća iteracija uspevala da ponovi, pa i nadmaši uspeh prethodnika (nešto čemu bi se drugi razvojni timovi mogli ugledati). Elem, da ne dužim dalje, posle Unreal Tournament 2004 stiže nam sledeći nastavak, nazvan Unreal Tournament 3. Nije da već to niste znali, ali eto, čisto da utvrdimo.Ako ste igrali bar dva nastavka igre, onda znate da igra nastoji da zadrži "feeling" karakterističan za ovaj serijal, a to je brz i dinamičan gameplay, interesantni i zarazni modovi igranja, sjajno dizajnirane mape, izbalansirana oružja i sve ono zbog čega se igra od početka opisuje kao "must-have" za ljubitelje FPS igara. Srž igre čini, naravno, njegov engine, a u ovom slučaju je to dorađena verzija koja se u drugim naslovima (Bioshock, Gears of War) već pokazala kao beskompromisno rešenje. Navedeni naslovi su, osim što su ostvarili zavidan uspeh, demonstrirali mogućnosti engine-a i učinili čekanje izlaska ovog naslova još mučnijim. Apsolutno je suvišno reći bilo šta o Unreal 3 engine-u, jer smo se u njegov kvalitet već uveliko uverili, tako da je ostalo samo da dočekamo igru, zatvorimo se u sobe i prekinemo sve vrste kontakta sa spoljašnjim svetom na neko vreme.


Novo-staro


Elem, prošlo je tri godine od prošlog nastavka, pa je logično pitanje šta nam ovaj nastavak nudi u odnosu na prethodne? Paradoksalno, maltene ništa novog, a opet se skoro može reći da se radi o potpuno novoj igri. Kao što sam već rekao, atmosfera igre je ostala nepromenjena - UT je ostala brza FPS igra koja se može igrati kako offline (u vidu kampanje), tako i online protiv "živih" igrača. Tu leži i prva bitna razlika u odnosu na prethodnike. Dok je kod starije braće singleplayer bio u drugom planu, UT3 nam donosi zaokruženu singleplayer kampanju koja je mnogo više od serije nivoa koja obuhvata sve modove igranja. Ako se odlučite da igrate na ovaj način, prijatno ćete se iznenaditi kad saznate da igra može da stane rame uz rame sa drugim FPS naslovima, drugim rečima, ima svoju pozadinsku priču, glavne i sporedne likove, kampanju sa zapletom. Tokom kampanje možete zaraditi karte koje možete iskoristiti u pre počinjanja partije, a one će vam donositi bonuse kao što je npr. prepolovljen broj protivnika. U igri ovaj put postoji 6 modova: deathmatch, team deathmatch, capture the flag, vehicle capture the flag, duel i warfare. Od navedenih je najzanimljiviji sigurno poslednji, koji liči na onslaught mod iz prethodnog dela. Igra se u timovima, i svaki tim ima svoj power core. Cilj je, naravno, uništiti protivnikov core, a to ćete uraditi na sledeći način: na svakoj mapi, pored crvenog i plavog power core-a, ima određeni broj "običnih" node-ova, koji se moraju zauzeti tj. povezati sa vašim core-om. Protivnički core moćićete da napadnete tek kada povežete sve node-ove sa vašim core-om. Kada odigrate par partija ovog moda videćete da je daleko od jednostavnog, jer čim bilo koji node padne u ruke neprijatelja, njihov core više nije ranjiv. Ne moram ni da naglašavam da ćete morati da uposlite progresivno veći stepen taktiziranja ako planirate da pobeđujete u ovom modu. Međutim, ni tu nije kraj priče. Svaki tim ima po jedan power orb, koji ima dve svrhe: ako ga odnesete do slobodnog node-a, on će se izgraditi momentalno (inače morate da čekate određeno vreme), ili ga možete odneti do nekog od vaših node-ova i popraviti ga. Ako se desi da ginete dok nosite orb, on će se još neko vreme zadržati tamo gde ste ga ostavili, pa ga vi ili članovi tima možete ponovo pokupiti i nositi dalje. A ako ubijete protivnika koji nosi orb, umesto da čekate da istekne vreme možete da se žrtvujete i orb će eksplodirati. Ukratko rečeno, jako interesantan mod igranja i verovatno će biti jedan od najpopularnijih u igri.


Nigde bez municije

Ostali modovi su manje-više ostali neizmenjeni: CTF ima cilj uzimanja zastave od protivničkog tima, vehicle CTF je isto to samo sa vozilima, a deathmatch i duel su klasična napucavanja. Kad smo već kod vozila, istina je da ona ne spadaju u novine, ali su ovde raznovrsnija. Imaćete prilike da vozite veliki broj vozila: od običnih vozila (Scorpion, Hellbender) preko letećih (Cicada, Raptor), pa sve do Darkwalkera koji neodoljivo liči na tripode iz War of the Worldsa. U nekim mapama su prisutni i popularni turreti, koji se takođe mogu kontrolisati ako se za to ukaže potreba. Sledeća stvar na spisku jeste ono što čini osnovu FPS igara - oružja. Arsenal koji vam je na raspolaganju sadrži Impact Hammer, Enforcer (koji i dalje ima dual mod), Bio Rifle, Flak Cannon, AVRiL (Anti-Vehicular Rocket Launcher), Sniper Rifle, Rocket Launcher, Shock Rifle, Link Gun, Stinger Minigun i na kraju Redeemer. Svaki ima primarni i sekundarni mod pucanja i oni su takođe ostali praktično neizmenjeni. Novina u vezi oružja jeste da za svaki postoji poseban titl koji vam daje komentator, pa tako možete da dobijete zvanje Flak Master, Big Game Hunter, Blue Streak i druge. Zvanja se dobijaju i za druge posebne podvige - recimo, Road Rampage za pregaženih 15 protivnika u jednoj rundi ili Juggernaut za posedovanje Berserk i Double Damage powerupova istovremeno. Još jedan bitan deo igara ovog tipa jeste AI; on je prošao kroz istu fazu dorađivanja kao i ostali elementi igre. Ono što bih posebno izdvojio jeste da simulirane članove vašeg tima možete kontrolisati i glasom, a njihovi odgovori će prevazilaziti mehaničke "OK" i "Yes"; umesto toga će se potruditi da odgovore kao što bi to učinio "živi" igrač.